glupan koji ne zna nista o digitalnoj stampi

[sudija]

Da li neko ima nerava da mi objani princip rada digitalne stampe..... Zeleo bih da mi objasni dosta stvari sta je to enkard sta su to ketridzi,zasto postoje tri vrste grejacha koji zagrevaju razlicite temperature.... Ja nemam pojma ama bas nista...

[buch]

Haha, za sudiju znas i previse, retko je ko od sudija i cuo za te stvari... Enkard i ja ne znam sta je, ali ako mislis na Encad, to je proizvodjac printera velikog formata, deo korporacije Kodak.
Digitalna stampa je prosto receno sve ono sto se odstampati moze digitalnim uredima koje se kontroliraju kompjuterom, i za koje nije potrebna izrada filmova i klisea... To sa grejacima ne razumem, ali ako mislis na stampanje grajacima, to je kod stampaca sa termalnim glavama metod kojim izbacuju boju kroz dizne : iznad mikro otvora je mikro grejac koji u deo sekunde zagreje boju koja ekspandirajuci izlazi kroz mikro otvor (kao da pljucka). Kod Encad kertridza postoji i dopunski grejac koji predgreje boju u kertridzu. ( kertridz ti je zatvorena kutijica-bocica sa bojom, bez razlike dali je sa ugradjenom glavom ili bez)...

[Gari]

Recimo da bih dodao malu ispravku, ipak sam strucan u TOM delu:

Naime, industrija ofsetnih masina je pre desetak godina pocela da razvija jednu novu
granu ofsetnih masina koje imaju oznaku DI (direct imaging), nisam bas sasvim siguran,
ali mislim da je tehnologiju prvi razvio Heidelberg, a potom je preuzelo jos nekoliko
veoma ozbiljnih proizvodjaca, sto iz ofsetne industrije, sto iz industrije proizvodnje
ozbiljnih stampaca (KBA, Ryobi, Screen, Agfa, IBM...). Te masine bi mogle da budu
'nesto izmedju' ofsetne i digitalne masine jer je princip rada da se stampa direktno
iz racunara na izlazni uredjaj.

Kod nas nisu bas nesto preterano zastupljene, pretpostavljam zbog kombinacije vrlo
visoke cene, ipak malo veceg starta (cene pocetka stampa) i relativno male pokrivenosti
opsega posla za koje su namenjene. Ukoliko imate kolorne poslove u stampi tiraza
od 500 do 10-tak hiljada tabaka, jednostavno ne postoji bolja i isplativija tehnologija
od DI masina za to. Za svega nekoliko minuta pocinje ofsetna stampa i brzinom od
10-tak hiljada otisaka na sat mozete u zaista rekordnom roku da izbacite poslove
srednjih tiraza po startnoj ceni od 50-tak eura plus cena materijala.

Na primer, zahtev za izradu 100.000 kolornih A6 flajera, mozete da odradite za svega
nekoliko sati, a 1000 A3 plakata za 15 minuta i to u skoro savrsenom, ofsetnom kvalitetu
na bilo kom materijalu koji moze da se koristi na standardnim ofsetnim masinama!!!

Ukoliko ima interesenata, mogu odvojiti malo vise vremena da detaljnije opisem
kako funkcionisu DI masine i koja im je prednost, a koje su im mane u praksi i na nasem trzistu.

[liberprint]

Recimo da bih dodao malu ispravku, ipak sam strucan u TOM delu:

Naime, industrija ofsetnih masina je pre desetak godina pocela da razvija jednu novu
granu ofsetnih masina koje imaju oznaku DI (direct imaging), nisam bas sasvim siguran,
ali mislim da je tehnologiju prvi razvio Heidelberg, a potom je preuzelo jos nekoliko
veoma ozbiljnih proizvodjaca, sto iz ofsetne industrije, sto iz industrije proizvodnje
ozbiljnih stampaca (KBA, Ryobi, Screen, Agfa, IBM...). Te masine bi mogle da budu
'nesto izmedju' ofsetne i digitalne masine jer je princip rada da se stampa direktno
iz racunara na izlazni uredjaj.

Kod nas nisu bas nesto preterano zastupljene, pretpostavljam zbog kombinacije vrlo
visoke cene, ipak malo veceg starta (cene pocetka stampa) i relativno male pokrivenosti
opsega posla za koje su namenjene. Ukoliko imate kolorne poslove u stampi tiraza
od 500 do 10-tak hiljada tabaka, jednostavno ne postoji bolja i isplativija tehnologija
od DI masina za to. Za svega nekoliko minuta pocinje ofsetna stampa i brzinom od
10-tak hiljada otisaka na sat mozete u zaista rekordnom roku da izbacite poslove
srednjih tiraza po startnoj ceni od 50-tak eura plus cena materijala.

Na primer, zahtev za izradu 100.000 kolornih A6 flajera, mozete da odradite za svega
nekoliko sati, a 1000 A3 plakata za 15 minuta i to u skoro savrsenom, ofsetnom kvalitetu
na bilo kom materijalu koji moze da se koristi na standardnim ofsetnim masinama!!!

Ukoliko ima interesenata, mogu odvojiti malo vise vremena da detaljnije opisem
kako funkcionisu DI masine i koja im je prednost, a koje su im mane u praksi i na nasem trzistu.

Mene zanima ovo s'obzirom da redovno pratim novosti iz oblasti stampe a za ovu tehniku jos nisam cuo. Koliko sam ja upucen jedini uredjaj ovog tipa je HP indigo, elktrostaticki ofset koji je zapravo hibrid izmedju laserskog stampaca i ofset masine. Imao sam dodira sa digitalnim ofset masinama novije generacije, ali i one najprostije receno bez obzira sto stampaju direktno sa racunara, u principu rade kao klasicne ofset masine cetvorobojke, s'tom razlikom sto se izrada ploca, montaza i pasovanje obavlja automatski u okviru masine ali ipak ima bojanike u koje se spaknom stavlja boja kao na klasicnim masinama, s'tim sto se pranje masine radi rucno.

[Gari]

Mene zanima ovo s'obzirom da redovno pratim novosti iz oblasti stampe a za ovu tehniku jos nisam cuo. Koliko sam ja upucen jedini uredjaj ovog tipa je HP indigo, elktrostaticki ofset koji je zapravo hibrid izmedju laserskog stampaca i ofset masine. Imao sam dodira sa digitalnim ofset masinama novije generacije, ali i one najprostije receno bez obzira sto stampaju direktno sa racunara, u principu rade kao klasicne ofset masine cetvorobojke, s'tom razlikom sto se izrada ploca, montaza i pasovanje obavlja automatski u okviru masine ali ipak ima bojanike u koje se spaknom stavlja boja kao na klasicnim masinama, s'tim sto se pranje masine radi rucno.

To jeste to, uz male ispravke:

U bojanike se rucno stavlja boja i samo se oni rucno peru.
U principu, sa sprejom protiv okoravanja boje mozes ostaviti bojanik neopran i nekoliko dana,
a svakako u 99% slucajeva koristis CMYK boje pa nema ni neke svrhe da se bojanik pere.
Valjci i viseri se peru potpuno automatski.
Pored pasovanja, iz racunara podesavas i nanos boja po segmentima za svaki verk posebno.
Rec je o "suvom" ofsetu koji ne koristi vodu i nemas nikakve probleme sa rovnemernoscu
otiska i cele stampe (prvi i zadnji otisak su identicni).
Svaki uradjeni posao mozes zapamtiti sa svim podesavanjima i klijenti dobiju i posle nekoliko
godina potpuno identican otisak, kao kada su ga narucili i prvi put.

Postoji i jedan DI model (Heidelberg DI 74) koji ima mogucnost da radi sa klasicnim plocama,
pa u zavisnosti od posla, mozes da koristis standardne ploce za poslove koji se cesto ponavljaju.
Mana ovog nacina rada je da ne mozes da mesas u isto vreme DI i klasicnu plocu jer se koristi
potpuno razlicita hemija, a i sam prelaz sa jedne vrste stampe na drugu dugo traje jer masina
mora biti apsolutno oprana od prethodne hemije jer izuzetno agresivno deluju jedno na drugo
i lako se dogadja da prvi posao posle promene tehnologije stampe ode u djubre.
Ogromna prednost konkretno ovog modela je format. Pun B2 i to mu daje mogucnost da
radi i daleko ozbiljnije tiraze (cak i nekoliko stotina hiljada tabaka) potpuno konkurentno u
odnosu na vece masine zbog svog kvalitetnog otiska i izuzetno kratkog vremena za start stampe.

[sudija]

Jaooj drugari veliko,veeeliko vam hvala ako hocete da mi pomognete... Evo nekih pitanja koja ja imam... U jednoj stapamariji je stigao Seiko masina za digitalnu stampu... U njemu je dnevno odrzavanje je nivoa Wiper Cleaning,Cap Cleaning- ciscenje i odrzavnje nivoa Spitton liquada... Da li znate zasta sluzi taj i koju ulogu igra taj Wiper Cleaning,on se nesto sipa izmedju kesa za boju i sub ketridza, isamo sto je to inad gore,gde imaa neka manja posudica gde se to sipa.. tu je kao i neki deo lanca od bicikla ,ali bez pedala ,da li to sluzi da gurne boju iz kesica u taj sub ketridz...Sta su to sub ketridz i koju oni ulogu igraju... Da li se iz sub ketridza uzima boja za stampu? Posto vidim da se iz tih kesica vuce boja koja ocigledno ide u te sub ketrizde,ili mozda gresim?
Na masini se podesavaju tri vrste temperatura,pod difoltu te temperature su 40,45,40... Sta igraju te temperature ulogu.. Sta prva,sta druga,sta treca.... Da li jedna od njih sluzi da na medijima susi stampu.. Da li je solventa stampa najbolja za te bilborde,jer ti bilbordi mogu da kisnu ,a da se intenzitet boje uopste ne skida... koje jos vrste digitalne stampe postoji ,a da nije na bazi solventa..
U dnevno odrzvanje masine imamo i odrzvanje nivoa spitton liquada koje se sipa u nekoj maloj kadici,a tu je kao neki sundjeric,gde masina sveremena na vreme pljucne kada stampa... tu nravno epruveticom treba sipati taj Spitoon.. Sta je to sta to igra u stampi?
Cap cleaning je deo koji isto spada u dnevno odrzavanje masine.. Ta se tecnost inache sa epruvetice,kapne na neki deo koji je kao cetkica,ali na kraju je jastuce,a ne dlake ko kod prave cetke.. Kada se naspe na CAp Cleaning deo kapiljica to se cisti neki deo koji je kvadratastog oblika.. Samo je potrebno glavu pomeriti na onoj drugoj strani gde su ti subketridzi i kesice za boju.. Da ovo je inace na drugoj strani. Dakle ako su subketridzi i kesice za boju na levoj onda je ovo na desnoj strani masine.. Tu najcesce stoji glava,kada ne stampa.. A ispod su ti neki kao kvadratici koji se ciste sa onom tzv cetkicom.. Masina inache ima osam boja kao i tih kvadratica koji su ispod te pokretne glave... pored cmyk-a tu su i svetla magenta i cijan, kao i siva i svetlo siva... da li se odatle vuce memorija ,ustvari ne memorija nego slika,koju joj salje racunar... Sta je to koji je to deo...
Ja sam razumeo da je Enkards neki sistem na pokretnoj glavi koja ide po sini i stampa na medijima.. Kao enkardovom sistemu postoje dve faze kada stampa. Prva je jedinica,i tada glava preko nozlica puste boju na medijima,a druga je nula kada na tom mestu nozle ne pustaju boju.. Nozlice su inache onaj deo kojim pokretna glava prsne na mediju,ili ne... Nadam se me razumete... Da li je to tachno?
Kakvu ulogu igra i out put profil za stampu?
Inache ja sam trenutno pipravnik na mestu operatera te stampe i tamo meni niko zive nece da objasnjava nista.. kolege se zale na mene kod gazde,a ja ih krijem za skartove... Gazda mi je rekao ako ne znam pricip rada te masine letim napolje,a meni treba ta sljaka,jer sam sa kevom na penziji mog pokojnog calca... i tako molim,vam,molim vas pomozite mi... i razjasnite mi ove stvari..... Ko zna mozda cu posle i ja nekada nekome tako pomoci.. Hvala unapred....

[Gari]

Daj bar model stampaca pa da pronadjemo na net-u.

btw, jel ovo skrivena kamera?

[sudija]

Ne nije ovo skrivena kamera,pa ce iskociti neko i da kaze-iznenadjenje... Sve sto sam napisao je istina i nista drugo... Model masine je Seiko H 74's a postoji takodje jos jedna takva masina sa istim perfomansama, sa tom razlikom sto ona moze da stampa i vece mediji a taj model je H 104's...

[sudija]

nasao sam i ja cak neke podatke za masinu...Mozda znacajnije pitanje bi bilo sta to znaci da pripada u grupi j nisko solventnih masina.... Predpostavljam da znaci radi na bazi soleventa,ali kao... sta,manje upotrebljva solvent u odnosu na neki druge masine koje su kao reper za to....

[liberprint]

Solventni stampaci se dele na ciste solvente, mild i eko solvente u zavisnosti od kolicine solventa (rastvaraca) u boji. Sto je kolicina solventa u boji manja to je kvalitetniji otisak stampaca zato sto se moze postici finija konstrukcija glave i manje mlaznice ali je i manja mogucnost prodiranja boje u materijal pa su i otisci manje postojani. Pojedini proizvodjaci taj problem resavaju tako sto ugradjuju grejace koji zagrevaju materijal kako bi lakse apsorbovao materijal ili ugradnjom prskalica koje navalazuju materijal solventom pre stampe i na taj nacin ga pripremaju da primi boju. Velika prednost eko i mild solventnih stampaca je pored veceg kvaliteta otiska i manja koncentracija solventa u prostoriji u kojoj se radi, tako da su i manje stetni za zdravlje. Zbog preciznije izrade glava i finijih boja koje koriste, eko i mild solventni stampaci su mnogo skuplji od cistih solventnih a i potrosni materijal je takodje skuplji.